Ako ste razmišljali o tome kako zdravi sokovi mogu da poboljšaju opšte zdravstveno stanje organizma i da deluju u smislu blagovremene prevencije od mnogih bolesti, onda vam je sok od koprive sigurno pao na pamet kao veoma nutritivna i blagotvorna varijanta po telo i um. Pre nego što vidimo kako se ovaj sok može pripremiti, evo nekih informacija o samoj biljci. (priređeno prema informacijama sa sajta www.care2.com)
Kopriva (engleski nettle, latinski Urtica dioica) je moćna biljka koja obezbeđuje veoma dobru mineralnu podlogu za bubrege, adrenalinske žlezde, pluća i koren kose.
Kopriva je biljka koja ima veći sadržaj hlorofila od svih kopnenih biljaka. Njene “bodlje” na listovima i stablu sadrže kiselinu koja u slučaju kontakta dovodi do crvenila i bolne iritacije kože, ali kopriva gubi svoje “žaoke” ako se prokuva ili osuši. Na sreću, vitamini, proteini, kalcijum i gvožđe i dalje ostaju prisutni i zato je ova korovska biljka izuzetno korisna za ljudski organizam.
Ona se često sreće na smetlištima, u zapuštenim delovima bašti, pašnjaka, vlažnih šuma i duž puteva. U visini može da naraste do 3 metra. Ima grubo nazubljene listove prošarane žilama i u obliku srca, pokrivene sa hiljade žarnih trihoma. Vrhovi su u obliku špica. Cvetovi su sićušni, gotovo neprimetni. Na svetu se mogu naći oko 50 vrsta Urtica doica ali je najbolje pridržavati se severnoameričke ili evropske varijacije zbog sigurnosti. Dodirom se javlja gorući osip i zato je najbolje koristiti rukavice prilikom sakupljanja listova ove biljke. Treba izbegavati konzumiranje sirove biljke, osim ako nije pripremljena kao pire, sok ili ako nije osušena, ali kod mladih biljaka moguće je pokušati i tu varijantu pod uslovom da vam ne nedostaje hrabrosti.
Oprez!! Imajte na umu da sirova i neprocesirana kopriva može da dovede do izvesnih poremećaja varenja, iritaciju usta i urinarne probleme. Ako se koristi prema propisanim upustvima smatra se sigurnom, čak i ako se redovno konzumira duži vremenski period.
Potrebno je uzbrati samo mlade listove sa vrha biljke, starija kopriva može da bude iritirajuća za bubrege i da dovede do digestivnih problema.
Istorija i upotreba koprive
Smatra se da je čuveni tibetanski jogin Milarepa godinama živeo na prostoru gde su rasle koprive i njegova je koža zbog toga poprimilia zelenkaste tonove. Da li su njegove čuvene psihičke i fizičke moći bile nekako vezane sa koprivom nije poznato, ali ova legenda samo pokazuje koliki je značaj narodna medicina prošlih vremena pridavala ovoj biljci. U toku 19 veka, lekari su preporučivali njenu upotrebu kod osoba sa konstitucionalnim slabostima. Bila je nazvana “Srce Sveta” jer se smatralo da izračava isceljujuću energiju kako na ljude tako i na životinje i ostale biljke koje se nalaze u njenoj blizini. Primećeno je da biljke koje rastu u blizini imaju tendenciju da budu jače i njihova esencijalna ulja intenzivnija. Izvesne alternativne metode preporučuju zalivanje biljaka u bašti čajem od koprive da bi se stimulisao rast i da bi se pojačala otpornost na insekte. Kada se doda u kompost, pospešuje njegovu razgradnju. Domaće životinje koje se hrane koprivom daju više mleka a kokoške više jaja. Ako se osušena isečena kopriva koristi kao dodatak u životnijskoj prehrani, krzno poprima svilenkasti sjaj, oči postaju bistrije, a poboljšava se opšte zdravlje i blagodet životinja.
Koprive su nekada bile sistematski gajene u Evropi za proizvodnju materijala za izradu jedra, čipke, platna i delikatne posteljine. Kopriva je izvor materijala za bojenje i od nje se mogu dobiti veoma različite vrste boja. Bila je upotrebljavana i za proizvodnju papira, a njeno seme je bilo ceđeno da bi se ekstrahovao sadržaj veoma korisnog ulja.
Korisna svojstva koprive
Ova korovska biljka pojačava otpornost tela na polene, spoljašnje uticaje i zagađivače iz životne sredine. Stabilizira zidove masnih ćelija tako što zaustavlja ciklus hiperaktivnosti membrana sluzi. Lišće i koren koprive su u stanju da učvrste tkivo, mišiće, arterije i kožu. Smanjuje se nagomilavanje mokraćne kiseline kada se uzima interno a pojačava se cikulacija na površini kože. Kopriva hrani vene, pojačava njihov elasticitet i smanjuje upale. Pošto je to biljka puna energije, pomaže u motivaciji da se ostane pri odluci o vođenju zdravog života i pridržava se zdrave ishrane.
U slučaju kada nas ožari kopriva, uprkos bolu i iritaciji, dešavaju se neki pozitivni procesi u organizmu. Neki ljudi smatraju da je dodir koprive veoma koristan tretman za artritis, reumatizam, hroničnu upalu tetiva, giht, lumbago, išijas, mišićnu slabost, pa čak i za multiplu sklerozu, neuritis i paralizu. U tom slučaju se preporučuje da se koprivine žarne trihome usmere prema odgovarajućem mestu na telu. Nakon kontakta dolazi do povećanja protoka krvi prema toj oblasti, što dovodi do kontrairitacije i smanjuje se upala ili se dešava privremeno otklanjanje bola. Neki ljudi gaje koprivu u kućnim uslovima sve sa ciljem da mogu da sebi priušte izvesno olakšanje od artritičnih problema čak i u toku zimskih meseci kada ova biljka nije dostupna u prirodi.
Kopriva u ishrani čoveka
Ova, uslovno rečeno korovska biljka će veoma lako izgubiti svoju žar ako se osuši, prokuva ili se od nje napravi kaša. Po svom nutritivnom sadržaju nadmašuju spanać i može biti zamena za spanać u bilo kom receptu, ali takođe može poslužiti kao zamena i za zeleno lišće repe ili blitve. Mladi nežni listovi su jestivi sami za sebe ako se skuvaju u loncu, na pari, ili se od njih napravi supa.
Od koprive se pravi pivo, vino ili sirće i svi su veoma korisni. Veoma je koristan i možda je najpoznatiji napitak od svih, a to je čaj od koprive. Ipak, najbolji način za konzumiranje ove biljke je svež sok od koprive. Ovaj sok se nekada koristio za zgrušavanje mleka. Čaj od koprive ima jak i prijatan ukus i miris i veoma je bogat mineralima. Struk od koprive se može okačiti i u kuhinji da sprečava ulazak muva. Osušeni listovi ove biljke mogu da se koriste u salati, supi ili kao začinsko povrće da se dobije slani ukus bogat mineralnim sadržajem.
Kada se konzumiraju direktno, koprive su slabo gorke, slane, hladne i suve. Sadrže proteine, beta karoten, ksantofil (pigment žute boje koji deluje kao modulator svetlosne energije, daje boju žumancetu), vitamine B, C, E i K, bio-flavonoide, kalcijum, hrom, gvožđe, siliku, formnu kiselinu (koja dovodi do žarenja), tanin, hrom, hlorofil, serotonin, histamin, saponine, itd.
našu planetu.
Neke ideje za sok od koprive:
1. Pogledajte sledeći video klip
2. Sledeći jedostavan recept za sok od koprive, narandže i limuna
Potrebno je trideset vrhova mladih kopriva, tri narandže, dva limuna i tri litara vode. Kao zaslađivač najbolje je umesto šećera koristiti prirodne zaslađivače (med ili steviju).
1. Koprive oprati.
2. Staviti ih u veći sud i dodati narandže i limunove isečene na kriške.
3. Poklopiti i ostaviti sve to tako da odstoje jedan dan. Nakon toga dobro izgnjeciti i procediti sadržaj suda, dodati zasladjivač i sipati u čaše ili flaše. Prema originalnom receptu sok je najpre potrebno zagrejati dok ne baci prvi ključ, ali ako se odlučite da sok popijete u kratkom vremenskom peridu, nema potrebe za tim.
Zaključak
Uz izvestan oprez prilikom rukovanja, i uz oprez kod konzumacije zbog nekih neželjenih efekata, nije teško videti da je kopriva veoma korisna biljka.
Umesto da je smatramo korovom ili neprijateljem koga treba istrebiti, naučimo da dalje obogatimo svoje zdravlje i da zaštitimo svoj organizam dodavanjem koprive u vidu soka, čaja ili supe u našu svakodnevnu zdravu ishranu.
Ovaj tekst nije namenjen dijagnostifikovanju, lečenju ili prevenciji bilo koje bolesti. Uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što se odlučite za neki od suplemenata ili dodataka u ishrani.